Sve što treba da znate o gripu

Koji su simptomi gripa?
Šta izaziva grip i kako se prenosi?
Kako se grip leči?
Da li se grip može sprečiti?

Influenca, poznatija pod nazivom grip, je zarazno virusno oboljenje, koje primarno zahvata glavne strukture gornjih, kao i donjih disajnih puteva, izazivajući pri tome upalu grla (faringitis), glasnih žica (laringitis), sluznica nosa (rinitis) i sinusnih šupljina (sinuzitis), a u nekim slučajevima čak i bronhija (bronhitis) i bronhiola sa alveolama (pneumonija). Grip se najčešće javlja u toku zime i ranog proleća, kako zbog uticaja životne sredine (uzročnici bolesti aktivniji su u toku zime, niske temperature utiču na disajne organe, niska vlažnost vazduha povećava mogućnost prenosa bolesti), tako i zbog uticaja socijalne prirode (duže provođenje vremena u zatvorenom prostoru, početak školske godine, ređe provetravanje prostorija). Iako se u najvećem broju slučajeva grip manifestuje kao blaga i samoograničavajuća bolest (oko 33% ljudi sa gripom ne oseća nikakve simptome), za pripadnike rizičnih kategorija, kao što su bebe, mala deca, starije osobe, trudnice, hronični bolesnici i osobe oslabljenog imuniteta, to može biti opasna, pa čak i životno ugrožavajuća bolest. Epidemije gripa javljaju se svake godine na globalnom nivou zbog visoke zaraznosti i mutagenog potencijala virusa influence, što predstavlja ozbiljan javni zdravstveni problem. Zbog toga je neophodno edukovati stanovništvo o merama prevencije od gripa, o samoj bolesti, kao i o tome kako da prepoznaju simptome i na vreme započnu lečenje. Pandemije gripa (epidemije proširene na više država, kontinenata, ceo svet) javljaju se ređe od epidemija, procenjuje se tri puta u toku jednog veka, ali sa znatno ozbiljnijim posledicama. One zahvataju mnogo veći deo svetske populacije i potencijalno mogu da odnesu više desetina miliona života. Poslednja ovakva pandemija, izazvana novim sojem virusa gripa A(H1N1), takozvanim “svinjskim gripom”, dogodila se u junu 2009. godine, kada je umrlo više od 300,000 ljudi.

Koji su simptomi gripa?

Prvi simptomi gripa javljaju se nakon kratkog perioda inkubacije od samo 2-3 dana. Kod većine ljudi razvija se nekomplikovan oblik bolesti koju karakterišu blaži simptomi, kao što su curenje ili zapušenost nosa, bol u grlu, kašalj, kijanje, bol u mišićima, glavobolja ili umor. Pomenuti simptomi su veoma slični simptomima prehlade i drugih infekcija gornjih disajnih puteva, što otežava njihovo razlikovanje u početnim stadijumima bolesti. Međutim, kako grip napreduje, kod zaraženih osoba javiće se visoka tempertura (do 39°C), osećaj hladnoće i jakog umora, pojačanje bolova u mišićima i zglobovima i napredovanje glavobolje. Kod dece se mogu javiti gastrointestinalne smetnje u vidu dijareje ili bolova u stomaku. Većina simptoma gripa kod odraslih osoba traje između 7 i 10 dana, osim kašlja koji se u nekim slučajevima zadržava i do 3 nedelje. Kod male dece, trudnica, starijih osoba i hroničnih bolesnika može doći do razvoja komplikovanog oblika gripa, koji je praćen simptomima upale donjih disajnih puteva (hipoksemija, dispneja, plućni infiltrat) i zahteva bolničko lečenje.

Šta izaziva grip i kako se prenosi?

Grip predstavlja virusno oboljenje koje kod ljudi mogu izazvati tri različita tipa virusa gripa – tip A, B i C.

Viruse gripa tipa A karakteriše visoka zaraznost i visok mutageni potencijal, u poređenju sa ostala dva tipa virusa. Oni izazivaju sezonske epidemije gripa u celom svetu i odgovorni su za najteže oblike ove bolesti. Unutar svoje grupe dele se na različite serotipove, na osnovu građe dva proteina koji se nalaze na samoj površini virusa – hemaglutinin (HA) i neuraminidaza (NA). Činjenica da postoji 18 različitih tipova hemaglutinina (H1-H18) i 11 različitih tipova neuraminidaza (N1-N11) ukazuje na izuzetno visoku genetsku raznolikost u okviru ove grupe. Dva serotipa virusa gripa tipa A koji trenutno cirkulišu u humanoj populaciji i uključeni su u sezonsku vakcinu protiv gripa su A(H1N1) i A(N3N2). Pandemije virusa gripa se javljaju na svakih 30 do 40 godina i po pravilu ih izazivaju samo virusi gripa tipa A. Poslednja pandemija zabeležena je 2009. godine, a izazvao ju je novi soj virusa gripa A(H1N1), poznatiji kao “svinjski grip”. Procenjuje se da je u toku ove pandemije umrlo više od 300,000 ljudi širom sveta.

Virusi gripa tipa B su manje virulentni od virusa tipa A i kao rezultat toga ne mogu izazvati pandemije. Bez obzira na to, njihov uticaj se ne može zanemariti, zbog čega su po pravilu uključeni u sastav sezonske vakcine protiv gripa.

Virus gripa tipa C je manje zastupljen u humanoj populaciji u odnosu na ostala dva tipa i uglavnom izaziva samo blage infekcije kod dece.

Grip se veoma lako može preneti sa osobe na osobu direktnim, neposrednim kontaktom, udisanjem sitnih kapljica iz vazduha (aerosola) koje u sebi sadrže virus. Ostali načini prenosa podrazumevaju kontakt sa kontaminiranim površinama i predmetima ili dodirivanje nosa i usta, koji predstavljaju dva glavna mesta ulaska patogena u organizam. Najbrže se prenosi u vrtićima, školama, javnom prevozu i svim mestima na kojima su ljudi u neposrednom kontaktu.

Kako se grip leči?

Za najveći broj slučajeva nekomplikovanog oblika gripa terapija je uglavnom simptomatska. Ona uključuje primenu OTC preparata (lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta) i različitih dijetetskih suplemenata, koji pomažu u ublažavanju i otklanjanju simptoma kao što su glavobolja, bol u mišićima, zapušenost nosa, bol u grlu i kašalj. Najčešće primenjivani OTC preparati su analgetici (oslobađaju od bola u mišićima i bola uzrokovanog glavoboljom), antipiretici (spuštaju telesnu temperaturu), nazalni dekongestivi (olakšavaju disanje) i lekovi protiv kašlja (suzbijaju suvi kašalj i pospešuju izbacivanje sekreta kod produktivnog kašlja). Dijetetski suplementi u formi oribleta, pastila ili lozengi, koji sadrže supstance sa antiseptičkim i antiinflamatornim dejstvom, kao što su etarsko ulje žalfije i pčelinji propolis, se uspešno koriste za lečenje simptoma bola u grlu i promuklosti. Dijetetski suplementi na bazi vitamina C mogu skratiti trajanje prehlade, ukoliko se redovno koriste. Uz to se preporučuje što češći odmor, povećan unos tečnosti, kako bi se sprečila dehidratacija, kao i izbegavanje pušenja i konzumiranja alkohola.

Antibiotici, sa druge strane, nemaju efekta na virusne infekcije i njihova primena nije opravdana u lečenju gripa. Iako postoji snažna inicijativa za racionalnu primenu antibiotika i smanjenje prepisivanja ovih lekova od strane lekara za lečenje gripa, podaci govore da se u preko 50% slučajeva oni nažalost i dalje prepisuju. To predstavlja globalan i ozbiljan problem, jer dovodi do razvijanja sojeva bakterija otpornih na ove važne lekove. U proteklih dvadeset godina došlo je do značajnog povećanja stope bakterijske rezistencije na antibiotike u humanoj populaciji. Primena ovih lekova opravdana je jedino u slučajevima lečenja mogućih bakterijskih komplikacija (sekundarnih infekcija) gripa, kao što su bakterijski sinuzitis i bakterijska pneumonija.

Ciljana (target) terapija u vidu primene antivirotika je takođe dostupna. Međutim, postoje sumnje vezane za njenu efikasnost zbog činjenice da je sve veći broj sojeva virusa gripa razvio rezistenciju na glavne predstavnike ovih lekova. Najčešće primenjivani antivirotici u terapiji gripa su inhibitori neuraminidaze oseltamivir (Tamiflu) i zanamivir. Oni mogu da skrate trajanje simptoma za oko jedan dan i smanje mogućnost za razvoj ozbiljnih komplikacija u visoko rizičnim grupama u koje spadaju trudnice, osobe starije od 65 godina i hronični bolesnici. Postoje dokazi koji ukazuju na to da korist od pomenutih lekova u populaciji odraslih inače zdravih osoba nije veća od rizika koji oni nose sa sobom.

Da li se grip može sprečiti?

Grip je visoko zarazna i široko rasprostranjena bolest, koja se do neke mere može sprečiti primenjivanjem sledećih korisnih saveta:

• izbegavati kontakt sa zaraženim osobama u toku prva 2-3 dana od početka njihove bolesti
• redovno i temeljno prati ruke (posebno značajno za malu decu)
• izbegavati dodirivanje usta i nosa (najčešći putevi ulaska virusa u organizam)
• nositi zaštitnu masku u toku kontakta sa zaraženom osobom
• nositi zaštitnu masku ukoliko imate grip, kako bi se sprečio dalji prenos infekcije na druge
• izbegavati mesta okupljanja većeg broja ljudi za vreme sezone gripa
• ne deliti hranu i piće sa drugima

Međutim, najefikasniji vid prevencije je i dalje sezonska vakcinacija protiv virusa gripa. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinaciju sledećih nekoliko visoko rizičnih grupa:

• trudnice u sva tri trimestra trudnoće
• deca od 6 meseci do 5 godina starosti
• starije osobe (≥65 godina starosti)
• hronični bolesnici
• imunokompromitovani bolesnici
• zdravstveni radnici

Sastav sezonske vakcine protiv gripa se svake godine mora menjati zbog velikog mutagenog potencijala virusa gripa. Svetska zdravstvena organizacija pravi predviđanje koji će sojevi virusa biti najzastupljeniji u populaciji u toku trajanja sezone gripa. Najviše se primenjuju takozvane trovalentne vakcine, koje pružaju zaštitu od tri tipa virusa gripa, i to virusa A(H1N1), A(H3N2) i virusa gripa tipa B. Pored ovih postoje i kvadrivalentne vakcine, koje pored pomenutih sojeva štite i od još jednog dodatnog soja virusa gripa tipa B. Savetuje se da se vakcinacija obavi na početku ili u toku jeseni, pre nego što nastupi sezona gripa, zbog toga što se antitela, koja pružaju zaštitu organizmu od infekcije, sintetišu tek nakon dve nedelje od vakcinacije.

autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 22. marta 2015

Reference

1. Influenza (Seasonal). WHO
http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs211/en/

2. Key Facts about Influenza (Flu) & Flu Vaccine.
http://www.cdc.gov/flu/keyfacts.htm

3. Centers for Disease Control and Prevention. Flu Symptoms and Severity.
http://www.cdc.gov/flu/about/disease/symptoms.htm

4. Understanding the symptoms of the common cold and influenza. The Lancet. Infectious Diseases.
http://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099%2805%2970270-X/abstract

5. Centers for Disease Control and Prevention. Types of Influenza viruses.
http://www.cdc.gov/flu/about/viruses/types.htm

6. Treating flu. NHS Choices.
http://www.nhs.uk/Conditions/Flu/Pages/Treatment.aspx