Prednost brzog rastvaranja tableta vitamina C

Ukratko o vitaminu C
Ukratko o građi želuca
Kako kisele supstance deluju na želudac?
Uticaj brzine rastvaranja tableta vitamina C na pojavu gastričnih tegoba
Bolesti želuca kao sve češća slabost populacije

Ukratko o vitaminu C

Vitamin C ili L-askorbinska kiselina je hidrosolubilan vitamin neophodan za normalan rast i razvoj ljudskog organizma. Esencijalan je nutrijent, što znači da ga naše telo ne može sintetisati, zbog čega se mora redovno unositi izbalansiranom ishranom. Najbolji prirodan izvor vitamina C su sirovo voće i povrće. Ostali izvori su dijetetski suplementi i hrana i piće obogaćeni ovim vitaminom, kao što su hleb, žitarice, voćni sokovi i mnogi mlečni proizvodi.

Vitamin C učestvuje u ključnim metaboličkim procesima koji doprinose očuvanju vitalnosti i poboljšanju otpornosti organizma. Neophodan je faktor biosinteze kolagena, štiti telo od štetnih uticaja slobodnih radikala, doprinosi poboljšanju komponenti imunog sistema i povećava apsorpciju neorganskog nehem gvožđa, zbog čega se njegova svakodnevna primena preporučuje opštoj populaciji.

Na tržištu se vitamin C najčešće može naći u obliku čvrstih farmaceutskih formi (tablete, film tablete, dražeje) u količinama koje prevazilaze preporučeni dnevni unos (80mg) i po nekoliko puta (500mg, 1000mg, 2000mg), a preporučuju se u stanjima učestalih virusnih infekcija. Bez obzira što spada u slabe kiseline, konzumiranje tableta sa tako visokim udelom vitamina C može dovesti do pojave gastričnih tegoba, kako kod hroničnih bolesnika, tako i kod osoba sa potpuno zdravim želucem. Zbog toga se savetuje primena specijalno formulisanih tableta vitamina C sa brzim rastvaranjem u želucu, kod kojih je “lepljenje” ili “prijanjanje” tablete na zid sluzokoze želuca svedeno na minimum.

Da bi se bolje razumela priroda problema, neophodno je ukratko se podsetiti osnova građe i funkcijie humanog želuca.

Ukratko o građi želuca

Želudac je šuplji mišićni organ smešten u gornjem delu abdomena, između jednjaka i tankog creva. Predstavlja važan deo sistema organa za varenje i funkcioniše kao jedinica druge faze “obrade“ hrane, razgrađujući dalje prethodno sažvakani sadržaj dospeo iz jednjaka. Želudac obavlja svoju funkciju pre svega lučenjem želudačne kiseline i proteolitičkog enzima pepsina, koji započinje metabolizam unetih proteina. Pored toga, želudac vrši periodično stezanje glatkih mišića u svom zidu, što omogućava dalji prolaz hrane do tankog creva, gde se varenje nastavlja. Unutrašnjost želuca ima nizak pH (između 1,5 i 3), što pomaže proces varenja i sprečava pojavu alimentarnih infekcija, tako što uništava sve potencijalne patogene mikroorganizme iz hrane. Glavno pitanje je – kako želudac sam sebe štiti od agresivnog želudačnog sadržaja? Odgovor leži u postojanju odbrambene barijere želuca.

Odbrambena barijera želuca sačinjena je iz kompaktnog sloja epitelnih ćelija, zaštitnog sloja mukusa i sloja bikarbonata, koji neutrališe želudačnu kiselinu. Barijera održava približno neutralan pH na dodirnoj površini između lumena želuca (unutrašnjost sa sadržajem) i površinskog sloja epitelnih ćelija, sprečavajući na taj način autodigestiju. Pod normalnim fiziološkim uslovima želudačna barijera je sasvim dovoljna zaštita. Međutim, ukoliko se ona naruši uticajem različitih faktora, kiselina može doći u neposredan kontakt sa mukozom želuca i potencijalno dovesti do njegovog oštećenja. To može dovesti do pojave različitih simptoma, kao što su gorušica, bolovi u gornjem abdomenu, poremećaj varenja, gubitak apetita, mučnina, pa čak i povraćanje.

Kako kisele supstance deluju na želudac?

Među ostalim faktorima, umereno do jako kisela hrana i pića, kao i lekovi i dijetetski suplementi kisele reakcije mogu uticati na pomeranje približno neutralnih vrednosti pH barijere želuca ka nižim, kiselim vrednostima, i time izazvati oštećenje kako površinskih epitelnih ćelija, tako i dubljeg submukoznog i mišićnog sloja. Sve ovo može dovesti do pojave lokalne iritacije površine želuca, posebno kod osoba sa hroničnim i učestalim gastrointestinalnim tegobama.

Vitamin C se ubraja u grupu umereno slabih kiselina (pKa=4,25), tek nešto jače od sirćetne kiseline (pKa=4,75). Dobro se rastvara u vodi, dajući rastvore umereno kisele reakcije. Bez obzira na to, upotreba vitamina C u količinama većim od preporučenog dnevnog unosa (PDU) može dovesti do pojave gastričnih tegoba, kao što su gorušica, bol u predelu želuca, mučnina i nagon za povraćanjem. Iako se češće javljaju kod osoba koje hronično pate od nekog oblika poremećaja funkcije želuca, pomenuti simptomi se mogu javiti i kod potpuno zdravih ljudi. To je posebno značajno kod primene dijetetskih suplemenata na bazi vitamina C u obliku tableta.

Uticaj brzine rastvaranja tableta vitamina C na pojavu gastričnih tegoba

Brzina rastvaranja tableta sa vitaminom C direktno utiče na intenzitet pojave neželjenih efekata u vidu gastričnih tegoba. Tablete sa dužim vremenom raspada mogu izazvati lokalnu iritaciju sluzokože želuca zbog dužeg kontakta koji sa njom ostvaruju. Mnogi pacijenti opisuju ovu pojavu kao subjektivni osećaj “prijanjanja” tablete za sam zid želuca, koji se najčešće manifestuje osećajem nelagodnosti, žarenja ili bola u želucu. Formulisanjem tableta vitamina C sa brzim rastvaranjem, pomenuti simptomi se svode na minimum, što omogućava njihovu bezbednu primenu čak i kod osoba sa hroničnim gastričnim tegobama, čiji broj ima tendenciju rasta u svetu i kod nas.

Bolesti želuca kao sve češća slabost populacije

Poremećaji funkcije želuca javljaju se veoma često u populaciji, sa tendencijom da postanu još češća, pre svega zbog rasprostranjenog trenda loših životnih navika. Procenjuje se da više od 25% ljudi na svetu pati od nekog oblika hronične disfunkcije želuca, kao što su gorušica, dispepsija ili bolovi u gornjem abdomenu. Simptomi najčešće traju duži vremenski period, izazivajući dugotrajnu nelagodnost i patnju, što direktno utiče na kvalitet života. Ova stanja su praćena učestalim posetama lekaru, visokim troškovima dijagnostike i terapije bolesti, što kao posledicu ima visok procenat odsustva sa posla. S obzirom da u najugroženiju grupu spadaju muškarci i žene starosti između 20 i 50 godina, koji su ujedno i radno najaktivniji, postaje jasno koliki trošak to predstavlja za finansijski sistem zemlje.

Neke od najčešće zastupljenih bolesti želuca u populaciji su:

– Gastroezofagealna refluksna bolest (GERD) – vraćanje želudačnog sadržaja, uključujući i kiseline u jednjak.
– Funkcionalna dispepsija – česta pojava osećaja nelagodnosti i bola u želucu, bez prisustva čira.
– Peptička ulkusna bolest – erozija površine želuca ili duodenuma dovoljno duboka da formira ranu (čir), koja izaziva bol i krvarenje.
– Gastritis – upala sluzokože želuca praćeno bolom, mučninom i gubitkom apetita.
– Kancer želuca – maligna promena strukture želuca, simptomi uključuju krvarenje iz želuca, gubitak telesne mase i otežano gutanje.
– Gastropareza – usporeno pražnjenje želudačnog sadržaja zbog mišićne slabosti zida želuca.

Upotrebom dijetetskih suplemenata na bazi vitamina C u obliku tableta sa brzim rastvaranjem u velikoj meri se može izbeći pojava gastričnih tegoba, kako kod hroničnih bolesnika, tako i kod potpino zdravih osoba. Bolja podnošljivost ovakvih preparata je siguran put do bolje komplijanse, tj. stepena u kome se pacijent pridržava terapije i propisanih saveta od strane lekara, a samim tim i do bolje efikasnosti terapije kao njenog krajnjeg cilja.

autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 19. februara 2016

Reference

1. Constance S. Tsao, An Overview of Ascorbic Acid Chemistry and Biochemistry.
https://www.google.rs/search?tbo=p&tbm=bks&q=isbn:0824793137

2. Handbook of Chemistry and Physics (2004), CRC Press, ISBN-13: 978-0849304859.

3. Engle E, Guth PH, Nishizaki Y, Kaunitz JD: Barrier function of gastric mucus gel. Am J Physiol 269:G994-999, 1995.

4. Stomack Disorders, Medline Plus. Retrieved on 2010-01-20.
https://www.nlm.nih.gov/medlineplus/stomachdisorders.html

5. Allen A, Flemström G: Gastroduodenal mucus bicarbonate barrier: protection against acid and pepsin.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15591243

6. Allen A, Hutton DA, Leonard AJ, Pearson JP et al.: The role of mucus in the protection of the gastroduodenal mucosa.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3103205

7. Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda; Sl.glasnik RS br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015, 75/2015
http://www.overa.rs/pravilnik-o-zdravstvenoj-ispravnosti-dijetetskih-proizvoda.html