Često koristimo reč “imunitet” i fraze kao što su “jak imunitet” ili “pad imuniteta” u svakodnevnom govoru, ali da li suštinski razumemo njeno značenje? Odgovor je nažalost najčešće negativan. Zbog toga je izuzetno značajno pravilno se informisati i sakupiti što više proverenih informacija o imunitetu, jer se znanjem sprovodi prevencija većine bolesti, a samim tim uspešno čuva zdravlje i održava dobro opšte stanje organizma.
Šta je onda zapravo imunitet? Imunitet se najlakše može definisati kao sposobnost organizma da se odupre i odbrani od virusnih, bakterijskih, gljivičnih infekcija, različitih bolesti i drugih vidova biološke i hemijske opasnosti (biljni i životinjski otrovi, štetne materije).
Nauka razlikuje dve vrste imuniteta – urođeni (prirodni, nespecifični) i stečeni (adaptivni, specifični).
Urođeni imunitet je nešto sa čime se rađamo i on predstavlja našu prirodnu barijeru i prvu liniju odbrane, što znači da je prisutan i pre pojave izazivača imunog odgovora (antigena) i na njih reaguje isto, tj. nespecifično.
Stečeni imunitet se, međutim, razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen, pamteći svaki kontakt, što omogućava pokretanje imunog odgovora i odbranu organizma čak i mnogo godina nakon prvog susreta sa određenim antigenom. Glavne komponente stečenog imuniteta su B i T limfociti, koji spadaju u red belih krvnih zrnaca. Razlikuju se po tome što B limfociti nemaju sposobnost da sami uđu u inficirane ćelije, već proizvode antitela, koja se vezuju za različite antigene (npr. bakterije), a zatim šalju signal fagocitima (specijalizovanim ćelijama “čistačima”) da te komplekse antigen-antitelo unište. T limfociti, sa druge strane, mogu direktno da napadnu i eliminišu virusom inficirane ćelije i kancerogene ćelije, što im daje vodeću ulogu u ćelijski posredovanom imunitetu.
I više je nego očigledno da imuni sistem ima zahtevan zadatak da naše telo održi zdravim i otpornim, i u većini slučajeva za nas to obavlja veoma dobro. Međutim, postoje situacije kada to nije moguće, što dovodi do pojave poremećaja imunog sistema, koji se manifestuju kao:
- autoimune bolesti (imuni sistem greškom napada zdrave ćelije)
- imunodeficijencije (neadekvatan imuni odgovor)
- alergije (preburan imuni odgovor na antigene koji nisu potencijalno opasni)
Zbog toga moramo raditi neprestano na našem imunitetu i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se bolest već razvije. U tome nam pored pravilne ishrane u velikoj meri može pomoći i racionalna primena dijetetskih suplemenata na bazi vitamina, ili drugih supstanci poput pčelinjeg propolisa, koje na njega povoljno utiču. Jedan od najefikasnijih preparata iz naše palete namenjenih za podršku imunitetu je Propolis C-100, koji postoji i u obliku prilagođenom za dijabetičare, bez saharoze. Preparat je prilagođen za upotrebu najširoj populaciji, uključujući i decu, i može se koristiti tokom cele godine, a posebno u periodima smene godišnjih doba ili sezone gripa i respiratornih infekcija. Sadrži propolis najvišeg kvaliteta sakupljen na teritoriji Srbije visoke biološke iskoristljivosti i vitamin C, koji u postojećoj kombinaciji ostvaruju maksimalan efekat. Veliki broj zadovoljnih korisnika “Propolisa sa pčelicom”, posebno u najmlađoj populaciji, omogućio je tradiciju od 21 godine postojanja ovog preparata.
Propolis C-100 tablete i Propolis C-100 tablete bez šećera mogu se pronaći u svim bolje snabdevenim apotekama širom Srbije, ali i u Crnoj Gori.
Da li vežbanje utiče na imunitet?
Pčelinji propolis: Čudo iz košnice
Kratak vodič kroz prehladu
Svaka smena godišnjih doba idealno je vreme za razvoj respiratornih i drugih infekcija usled pada imuniteta. Zato ne treba čekati pojavu simptoma prehlade i bolesti, već na vreme treba razmišljati o prevenciji i načinima kako da održimo zdravlje. U tome nam u velikoj meri može pomoći jedna potpuno prirodna smolasta materija, koju sakupljaju samo odabrane pčele radilice, čije se blagotvorno dejstvo koristi hiljadama godina unazad. Možđa ste već naslutili – u pitanju je pčelinji propolis.
Propolis je prirodna mešavina smolastih materija, koje iz različitih biljnih izvora, kao što su pupoljci, listovi ili biljni sokovi, sakupljaju medonosne pčele radilice (Apis mellifera), a zatim ih mešaju sa pčelinjim voskom i drugim izlučevinama. Za pčele je propolis od velike važnosti, jer štiti košnicu od bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, zahvaljujući svom antimikrobnom dejstvu. Ljudima međutim nije ništa manje značajan, jer podaci govore da su ga koristili kao narodni lek još od antičkih vremena. Propolis je od nedavno povratio svoju popularnost u svetu i u našoj zemlji, gde je zabeležen rast primene prirodnih proizvoda u terapiji i prevenciji različitih oboljenja.