Gvožđe: Mineral bez koga ne možemo

Uloga gvožđa u organizmu
Prirodni izvori gvožđa
Dijetetski suplementi gvožđa
Preporučeni unos gvožđa
Deficit gvožđa u organizmu
Populacije izložene većem riziku za razvoj deficita gvožđa
Kako se deficit gvožđa leči?

Gvožđe je mineral neophodan za obavljanje velikog broja vitalnih funkcija u čovekovom organizmu. Esencijalan je za biosintezu hemoglobina, proteina crvenih krvnih zrnaca, koji prenosi kiseonik od pluća do svih naših tkiva. Najveća količina gvožđa se nalazi upravo u hemoglobinu (oko 70%) i u mioglobinu u mišićima (oko 15%). Sve rezervne količine gvožđa čuvaju se na siguran način u obliku feritina deponovanog u jetri, koštanoj srži i slezini, gde čekaju da budu ponovo iskorišćene. Činjenica da ne postoji aktivan mehanizam eliminacije gvožđa iz organizma govori mnogo o njegovom velikom biološkom značaju. Gvožđe se u hrani može nalaziti u dva oblika: hem i nehem. Hem gvožđe je zastupljeno u namirnicama životinjskog porekla i bolje se resorbuje od nehem gvožđa, koje se nalazi u namirnicama biljnog porekla, hrani obogaćenoj ovim mineralom i dijetetskim suplementima koji ga sadrže.

Uloga gvožđa u organizmu

Kao komponenta hemoglobina, gvožđe ima centralnu ulogu u transportu kiseonika, pružajući na taj način dovoljno energije svim organima i tkivima u organizmu. Pored toga, gvožđe omogućava transport i privremeno čuvanje kiseonika u mišićima, kao sastavni deo mioglobina. Uključeno je u niz drugih značajnih fizioloških funkcija, kao što su rast i razvoj, reprodukcija, sinteza DNK, enzimski katalizovane reakcije, imuni sistem i sinteza pojedinih hormona i vezivnih tkiva.

Prirodni izvori gvožđa

Količina resorbovanog gvožđa iz creva je obično znatno niža od količine koja je uneta hranom i u velikoj meri zavisi od njegovog oblika i potrebe organizma za ovim mineralom. Kao što je ranije pomenuto, gvožđe se u hrani može nalaziti u dva oblika – hem i nehem. Hem gvožđe se efikasnije resorbuje iz digestivnog trakta (od 15% do 35% od unosa), zbog čega ima i veću biološku raspoloživost od nehem gvožđa, koje se u proseku resorbuje od 10% do 20% od unesene količine.

Hrana bogata hem gvožđem:

• meso (govedina, jagnjetina, svinjetina)
• živina (pačetina, piletina, ćuretina)
• iznutrice (svinjska, pileća, ćureća džigerica; jagnjeći, goveđi, svinjski bubrezi)
• riba (skuša, pastrmka, brancin, tunjevina i sardine iz konzerve)
• plodovi mora (hobotnica, ostrige, škampi, školjke, kraba)

Hrana bogata nehem gvožđem:

• povrće (spanać, paradajz pire, krompir, špargla, kelj)
• mahunarke (soja, beli pasulj, grašak, sočivo, leblebije)
• orašasti plodovi (badem, lešnik, makadamija orah, pistaći, indijski orah)

Mnoge namirnice kao što su hleb, pahuljice i drugi proizvodi od žitarica redovno se obogaćuju gvožđem, kako bi se sprečila pojava deficita ovog minerala u populaciji. Prelazne mlečne formule za bebe se, na primer, obogaćuju sa maksimalno 12mg gvožđa po litru, zbog toga što njegov sadržaj u majčinom mleku nažalost nije dovoljan da zadovolji rastuće potrebe beba starijih od 6 meseci (iako se gvožđe iz humanog mleka resorbuje čak 3 puta bolje od gvožđa iz formule).

Postoje brojni faktori koji utiču na resorpciju gvožđa. Među značajnijim su vitamin C (poreklom iz hrane ili dijetetskih suplemenata), meso, živina, riba i plodovi mora, koji imaju sposobnost da povećaju resorpciju nehem gožđa ukoliko se konzumiraju u toku istog obroka. Biljni fitati i tanini, sa druge strane, imaju potpuno suprotan efekat. Kalcijum iz hrane (uglavnom iz mlečnih proizvoda) i dijetetskih suplemenata smanjuje biološku raspoloživost i nehem i hem gvožđa, zbog čega bi trebao da se izbegava najmanje 2 sata pre ili posle unošenja gvožđa.

Osobe koje konzumiraju pravilno izbalansiranu, mešovitu ishranu, imaju manji rizik za razvijanje deficita gvožđa, u poređenju sa vegetarijancima i veganima, za koje se procenjuje da imaju približno 1,8 puta veće potrebe.

Dijetetski suplementi gvožđa

Oralni dijetetski suplementi gvožđa namenjeni su za upotrebu u slučajevima kada nivoi gvožđa nisu dovoljni da zadovolje potrebe organizma za ovim važnim mineralom. Preporučuju se osobama koje ishranom ne obezbeđuju dovoljne količine ili imaju povećane potrebe za gvožđem, posebno deci i adolescentima u fazi intenzivnog razvoja, trudnicama i dojiljama i starijim osobama kod kojih je resorpcija iz digestivnog trakta usporena ili nepotpuna. Najčešće korišćeni oblici gvožđa u dijeteteskim suplementima su fero (+2 oksidaciono stanje) i feri (+3 oksidaciono stanje) soli gvožđa, kao što su fero-glukonat, fero-sulfat, fero-fumarat, feri-citrat i feri-sulfat. Fero oblici se bolje resorbuju od feri oblika gvožđa zbog znatno veće rastvorljivosti, što im dalje omogućava bolju efikasnost i izazivanje manjeg broja neželjenih efekata. Suplementi gvožđa se vrlo često kombinuju sa folnom kiselinom, koja je neophodna za sintezu zdravih crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži i pravilno formiranje nervnog tkiva, kao i vitaminom C, koji povećava njegovu biološku raspoloživost. Gvožđe se bolje resorbuje na prazan stomak, pa bi bilo poželjno uzimati ga pre obroka. Međutim, osobama koje pate od poremećaja digestivnog trakta preporučuje se da ga unesu u toku obroka ili uz malu količinu hrane, kako bi izbegli moguće neželjene efekte u vidu dijareje, bolova u predelu stomaka, zatvora, mučnine i crne obojenosti stolice.

Dijetetski suplementi gvožđa se smeju koristiti isključivo uz nadzor lekara, koji odlučuje o tome koja doza i oblik gvožđa su najprikladniji za upotrebu, u odnosu na individualne potrebe svakog pacijenta.

Preporučeni unos gvožđa

Preporuke za primenu gvožđa propisuju se od strane različitih nacionalnih agencija. Prema Odboru za hranu i nutriciju Instituta za medicinu SAD, preporučen dnevni unos (eng. RDA = Recommended Dietary Allowance) za gvožđe predstavlja prosečan nivo dnevnog unosa, koji je dovoljan da zadovolji dnevne potrebe skoro svih (97%–98%) zdravih osoba. U Tabeli 1 prikazane su RDA vrednosti gvožđa za nevegetarijance muškog i ženskog pola, od 1 do preko 51 godine starosti. Procenjuje se da je preporučeni dnevni unos gvožđa za vegetarijance 1,8 puta veći od unosa koji se savetuje osobama koje konzumiraju mešovitu ishranu. Tabela 2 prikazuje tolerišuće gornje nivoe unosa (eng. UL = Tolerable Upper Intake Level) gvožđa, koji predstavljaju maksimalnu dnevnu količinu koja neće izazvati pojavu neželjenih efekata. Unos gvožđa veći od propisanih UL vrednosti se sme primenjivati jedino uz savet i preporuku lekara, u slučajevima deficita.

Tabela 1: RDA vrednosti za gvožđe izražene u odnosu na starost i pol (nevegetarijanci)

starost(godine)	RDA (mg)
	muški pol	ženski pol	trudnoća	dojenje
1-3	7	7
4-8	10	10
9-13	8	8
14-18	11	15	27	10
19-50	8	18	27	9
˃51	8	8

Tabela 2: UL vrednosti za gvožđe izražene u odnosu na starost i pol

starost(godine)	RDA (mg)
	muški pol	ženski pol	trudnoća	dojenje
1-3	40	40
4-8	40	40
9-13	40	40
14-18	45	45	45	45
>19	45	45	45	45

Nedostatak gvožđa u organizmu

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, polovinu slučajeva anemije u celom svetu izaziva upravo deficit gvožđa u organizmu. Različiti faktori, kao što su nedovoljno unošenje gvožđa hranom, hronično gastrointestinalno krvarenje izazvano čirom na želucu ili tankom crevu, kancerom gastrointestinalnog trakta ili crevnim parazitima, mogu dovesti do razvoja jedne od tri faze deficita gvožđa. Prva je faza deficijencije gvožđa, koju karakteriše snižen nivo feritina u serumu. Nju prate faza deficijencije eritropoeze (rezerve gvožđa potrošene, hemoglobin najčešće normalan, snižen nivo serumskog gvožđa, povišen transferin) i faza klinički manifestne anemije usled nedostatka gvožđa (snižen nivo hemoglobina i hematokrita, abnormalno smanjeni eritrociti).

Simptomi anemije usled nedostatka gvožđa su nespecifični, a sama bolest se najčešće razvija sporo, što dovodi do toga da anemija može napredovati nezapaženo čak i duži vremenski period. Blaži simptomi uključuju umor, bledilo kože, slabost, nesvesticu, pospanost i gubitak daha, koje uobičajeno prate ozbiljniji simptomi, kao što su anksioznost, razdražljivost, poremećaji gastrointestinalnog trakta (opstipacija), promene u psihomotornim i kognitivnim funkcijama (mogu dovesti do smanjenja intelektualnih sposobnosti kod dece), česte infekcije, ubrzan rad srca i gubitak kose. Dijagnozu anemije usled nedostatka gvožđa može postaviti jedino lekar i to na osnovu anamneze, kompletnog pregleda i laboratorijskih ispitivanja, koja najčešće uključuju proveru nivoa hemoglobina i hematokrita u krvi. Nivo hemoglobina ispod 110 do 120 g/L kod dece mlađe od 12 godina, manji od 120 g/L kod adolescenata i žena i manji od 130 g/L kod muškaraca, najčešće ukazuje na prisustvo anemije usled nedostatka gvožđa.

Populacije izložene većem riziku za razvoj deficita gvožđa

Kod zdravih ljudi se organizmu neophodne količine gvožđa u najvećoj meri unose pravilno izbalansiranom ishranom. S obzirom da ne postoji aktivan vid eliminacije gvožđa iz organizma, ono se u malim količinama gubi znojenjem, urinom, stolicom, odstranjivanjem ćelija creva i kože i krvarenjem iz gastrointestinalnog trakta.

I pored toga, postoje grupe u populaciji koje imaju veći rizik za razvoj deficita gvožđa, među koje se ubrajaju:

• žene sa obilnim menstruacijama
• trudnice i dojilje
• bebe i mala deca
• devojčice u tinejdžerskim godinama
• pacijenti sa rakom debelog creva, celijakijom, ulcerativnim kolitisom ili Kronovom bolesti
• osobe koje su imali neku gastrointestinalnu operaciju
• redovni davaoci krvi
• pacijenti sa hroničnom srčanom insuficijencijom
• vegetarijanci i vegani
• deca i adolescenti u ekonomski nesigurnim domaćinstvima
• osobe sa lošim navikama u ishrani
• profesionalni sportisti

Kako se deficit gvožđa leči?

Nedostatak gvožđa u organizmu se leči uporedo obnavljanjem rezervi ovog minerala i otklanjanjem uzroka koji su doveli do razvoja same bolesti. Oralni dijetetski suplementi gvožđa se primenjuju za povećavanje nivoa gvožđa u krvi i tzv. “popunjavanje tkivnih rezervoara” i moraju se kontinuirano unositi nekoliko meseci, uz ishranu bogatu gvožđem i dijetetske suplemente na bazi vitamina C, koji će povećati njegovu resorpciju. U ozbiljnijim slučajevima, sa druge strane, neophodna je primena parenteralnih preparata gvožđa ili čak transfuzija krvi.

autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 23. decembra 2014

 

1. Hurrell R, Egli I. Iron bioavailability and dietary reference values.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20200263?dopt=Abstract

2. U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service.
Nutrient Data Laboratory Home Page, 2013. http://ndb.nal.usda.gov/

3. World Health Organization. Worldwide Prevalence of Anaemia 1993-2005:WHO Global Database on Anaemia. World Health Organization, 2008.
http://whqlibdoc.who.int/publications/2008/9789241596657_eng.pdf

4. Mei Z, Cogswell ME, Looker AC, Pfeiffer CM, Cusick SE, Lacher DA, et al. Assessment of iron status in US pregnant women from the National Health and Nutrition Examination Survey (NHANES), 1999-2006. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21430118?dopt=Abstract

5. Clark SF. Iron Deficiency Anemia. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18390780?dopt=Abstract

6. Bermejo F, Garcia-Lopez S. A guide to diagnosis of iron deficiency and iron deficiency anemia in digestive diseases. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19787826?dopt=Abstract

7. Bailey RL, Gahche JJ, Lentino CV, Dwyer JT, Engel JS, Thomas PR, et al. Dietary supplement use in the United States, 2003-2006. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21178089?dopt=Abstract

8. Iron – Status Indicators. United States Centers for Disease Control and Prevention. http://www.cdc.gov/nutritionreport/99-02/pdf/nr_ch3.pdf

9. Dietary Supplements Fact Sheet: Iron. NIH Office of Dietary Supplements.
https://myds.nih.gov/en/content/iron-43