Kalijum: Katjon koji život znači

Uloga kalijuma u organizmu
Prirodni izvori kalijuma
Preporučeni unos kalijuma
Deficit kalijuma u organizmu
Populacije izložene većem riziku za razvoj deficita kalijuma
Kako se deficit kalijuma leči?
Dijetetski suplementi kalijuma

Uloga kalijuma u organizmu

Kalijum je mineral široko zastupljen u našem organizmu neophodan za funkcionisanje tkiva poput nervnog, mišićnog i srčanog. Nosi sa sobom pozitivno naelektrisanje i najzastupljeniji je pozitivan jon (katjon) unutar ćelije. Zahvaljujući tome, kalijum učestvuje u sprovođenju električnih impulsa u ćelijama zbog čega ga pored natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, hlorida, fosfata i bikarbonata ubrajamo u važnu grupu elektrolita. Kalijum održava strukturu citoplazme (unutrašnjost ćelije), aktivator je ćelijskih enzima i čini osnovu nadražljivosti ćelije. Sa drugim katjonima u organizmu kalijum utiče na aktivnost svih tkiva, a posebno na nervnu provodljivost, kontrakciju mišića, srčani rad, regulaciju volumena krvi u organizmu i bubrežnu funkciju. Pored pomenutog, kalijum ima i veoma važnu ulogu u sintezi proteina iz aminokiselina, metabolizmu ugljenih hidrata, kao i održavanju kiselo-bazne ravnoteže u krvi i tkivima.

Sve više pouzdanih naučnih izvora potvrđuje veliki značaj kalijuma za odvijanje važnih životnih funkcija i pravilno funkcionisanje vitalnih organa. Među njima se posebno izdvajaju uticaj kalijuma na:

• Krvni pritisak – kalijum favorizuje izbacivanje natrijuma iz organizma urinom, i negativno utiče na njegovu resorpciju (preuzimanje u krvotok) iz hrane i pića. To je značajno ako znamo da povećan natrijum za sobom povlači i zadržavanje vode i posledično razvoj povišenog krvnog pritiska u organizmu. Zbog toga se osobama koje unose puno natrijuma, najviše kroz kuhinjsku so, savetuje da pojačano konzumiraju i kalijum putem ishrane ili dijetetskih suplemenata.
• Kosti – uticaj kalijuma na koštani sistem još uvek se istražuje, ali dosadašnji rezultati potvrđuju da balansiran unos kalijuma pozitivno utiče na očuvanje koštane mase. Ovaj uticaj kalijum ostvaruje posredno, tako što u određenoj meri sprečava gubitak kalcijuma iz kostiju, a nakon toga i njegovo izlučivanje urinom. Veruje se da se kalcijum gubi iz koštane mase kako bi neutralisao umerenu metaboličku acidozu (kiselu sredinu) koja se fiziološki stvara u organizmu unošenjem hrane bogate mesom i žitaricama, a siromašne voćem i povrćem.
• Bubrege – koncentraciju kalijuma u krvi i tkivima regulišu bubrezi, s obzirom da se on u najvećoj meri izlučuje urinom iz organizma. Kalijum može ostvariti pozitivan ili negativan efekat na bubrege, u zavisnosti od njihovog funkcionalnog stanja. Ukoliko su bubrezi zdravi, odžavaće ravnotežnu koncentraciju kalijuma u krvi bez poteškoća. Podaci sugerišu da kalijum deluje čak i nefroprotektivno – štiti bubrege od formiranja peska i kamenja od kalcijum oksalata. Međutim, ukoliko je bubrežna funkcija narušena, koncentracija kalijuma u krvi će rasti i potencijalno izazivati poremećaj kiselo-bazne ravnoteže, nepravilan rad srca, mišića ili sprovođenja nervnih impulsa.

Prirodni izvori kalijuma

Popularizacija i zastupljenost visoko prerađene hrane u svakodnevnoj ishrani, na račun sve ređeg unosa svežeg voća i povrća, dovela je do smanjenog unosa kalijuma u opštoj populaciji. To je jedan od glavnih razloga zbog čega ga vodeće svetske zdravstvene institucije smatraju deficitarnim nutrijensom. Zapadnjačka ishrana pod koju se može svrstati i naša u Srbiji, sa sobom nosi i povećan unos natrijuma u organizam, sa potencijalno nepovoljnim uticajem na kardiovaskularni sistem. Zbog toga se osobama koje unose veće količine kuhinjske soli savetuje konzumiranje namirnica bogatih kalijumom i upotreba dijetetskih suplemenata kada je neophodno. U Tabeli 1. dat je pregled sadržaja kalijuma u namirnicama izražen na standardne porcije.

Tabela 1: Uporedan prikaz namirnica sa različitim sadržajem kalijuma

*čaša označava količinu tečne/čvrste namirnice koja staje u zapreminu od 250ml

Može se zaključiti da su na listi namirnica bogatih kalijumom uglavnom voće i bareno povrće. Krompir se izdvaja kao jedan od najbogatijih izvora ovog minerala, pri čemu treba imati na umu da jako posoljeni krompir nije dobra opcija zbog viška natrijuma.
Gornje granice za unos kalijuma putem hrane nisu ustanovljene, jer se smatra da je gotovo nemoguće dostići previsoke potencijalno štetne koncentracije kalijuma u organizmu kroz balansiranu ishranu.

Preporučeni unos kalijuma

Preporuke za unos kalijuma propisuju se od strane različitih nacionalnih agencija. Prema Odboru za hranu i nutriciju Instituta za medicinu SAD, preporučen dnevni unos skr. PDU (eng. RDA = Recommended Dietary Allowance) za kalijum predstavlja prosečan nivo dnevnog unosa, koji je dovoljan da zadovolji dnevne potrebe 97%–98% zdrave populacije . U Tabeli 2 prikazane su PDU vrednosti za kalijum u odnosu na različite starosne grupe koje propisuje ovaj američki Institut.

Tabela 2: Preporučeni dnevni unos kalijuma u odnosu na godine starosti

Poređenja radi, u Srbiji je na snazi Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda, koji propisuje nešto niži preporučeni dnevni unos kalijuma za odrasle koji iznosi 2000 mg/dan.

Deficit kalijuma u organizmu

Kalijum se iz organizma izlučuje u najvećoj meri putem bubrega urinom, a umerenije znojenjem preko kože. Bubrezi održavaju ravnotežnu koncentraciju kalijuma u organizmu, ali samo ukoliko su zdravi. Kod ljudi sa oslabljenom bubrežnom funkcijom, količina kalijuma u organizmu raste i dovodi do nastanka hiperkalemije (povećane količine kalijuma u krvi), koja može ugroziti rad srca i mišića. Sa druge strane, upotreba nekih lekova poput diuretika koji izbacuju višak tečnosti iz organizma, učestale dijareje i povraćanje, kao i rad u uslovima povišene spoljne temperature, mogu dovesti do povećanog gubitka kalijuma i posledično hipokalemije (smanjene količine kalijuma u krvi). Blaga hipokalemija je vrlo često asimptomatska i ostaje neprimećena. Prvi vidljivi znak nedostatka kalijuma je pojava grčeva i trnjenja u mišićima praćena osećajem zamora. Daljim gubljenjem kalijuma javljaju se simptomi poput paralize mišića, koji ukazuju na poremećaj rada ključnih tkiva poput nervnog, mišićnog i srčanog. Ukoliko se ne leči na vreme, hipokalemija može imati životno ugrožavajući ishod.

Populacije izložene većem riziku za razvoj deficita kalijuma

Osobe sa očuvanom funkcijom bubrega i zdravim režimom ishrane koja obiluje voćem i povrćem imaju male šanse da razviju deficit kalijuma u organizmu. Međutim, postoje stanja u kojima je gubitak kalijuma toliki da prevazilazi njegov unos hranom. Ta stanja uključuju povećano izlučivanje kalijuma iz organizma prilikom povraćanja, dugotrajne dijereje, povećanog unosa alkohola ili intenzivnog znojenja uzrokovanog napornim radom, sportskim treninzima, visokom temperaturom u radnom prostoru ili klimatskim uslovima. Najčešći gubitak kalijuma dešava se usled primene diuretika – lekova koji se koriste u terapiji povišenog krvnog pritiska. Određeni predstavnici ove velike grupe lekova pored izbacivanja viška tečnosti iz organizma utiču na povećano izlučivanje kalijuma. Zbog toga se osobama na terapiji diureticima koji ne štede kalijum savetuje primena dijetetskih suplemenata za nadoknadu ovog važnog minerala.

Kako se deficit kalijuma leči?

Nedostatak kalijuma u organizmu je stanje koje se ne sme shvatiti olako, zbog potencijalnih zdravstvenih rizika koje nosi sa sobom. Može se tretirati na dva načina – otklanjanjem uzroka koji su doveli do deficita ili ukoliko to nije moguće, nadoknadom izgubljenog kalijuma lekovima ili dijetetskim suplementima. Vrlo često se i kombinuju ova dva pristupa u vidu politerapije. Lekovi i dijetetski suplementi sadrže najčešće iste soli kalijuma, ali u različitim koncentracijama/jačinama. Lekovi se primenjuju u vidu tečnih ili čvrstih preparata za oralnu i parenteralnu primenu (infuzije) za lečenje uznapredovale hipokalemije, dok se suplementi preporučuju preventivno.

Dijetetski suplementi kalijuma

Na našem tržištu se mogu naći dijetetski suplementi za nadoknadu kalijuma u obliku čvrtih farmaceutskih formi – tablete, kapsule ili praškovi. Kao aktivni sastojak sadrže neku kalijumovu so, najčešće kalijum-hlorid, kalijum-citrat ili kalijum-bikarbonat. Mogu biti monopreparati, ukoliko sadrže samo jednu so, ili polipreparati, koji pored kalijuma sadrže još neki mineral poput magnezijuma ili kalcijuma. Preparati u obliku oralnog praška razmućuju se pre upotrebe u čaši vode ili druge tečnosti i piju nakon rastvaranja. Nedostatak ovako formulisanih preparata je neprijatan gorak ukus kalijumovih soli (posebno kalijum-hlorida), zbog čega se savetuje primena tableta kalijuma kod kojih je problem sa ukusom izbegnut. Suplemente kalijuma treba koristiti uvek uz povećan unos tečnosti, kao i redovno praćenje od strane odgovornog lekara.

autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 6. maja 2017

Reference

1. Connie M. Weaver , Potassium and Health – NCBI
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23674806

2. Fluid and electrolyte balance, MedlinePlus
https://medlineplus.gov/fluidandelectrolytebalance.html

3. Potassium, MedlinePlus
https://medlineplus.gov/potassium.html

4. Potassium K
http://orthomolecular.org/nutrients/potassium.html

5. Ivanović, B., Kalimanovska-Oštrić, D. V., Karadžić, A., & Zlatanović, M. [2002]. Hipokalemija. Glasnik Instituta za štitastu žlezdu i metabolizam “Zlatibor”, 5(5), 51-64.

6. Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda Sl.glasnik RS br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015, 75/2015
http://www.overa.rs/pravilnik-o-zdravstvenoj-ispravnosti-dijetetskih-proizvoda.html

7. Potassium: Food Sources Ranked by Amounts of Potassium and Energy per Standard Food Portions and per 100 Grams of Foods
https://health.gov/dietaryguidelines/2015/guidelines/appendix-10/#table-a10-1

8. Potassium in diet, MedlinePlus
https://medlineplus.gov/ency/article/002413.htm

9. Recommended Dietary Allowances and Adequate Intakes, Elements
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK56068/table/summarytables.t3/?report=objectonly

10. Potassium, Linus Pauling Institute, Micronutrient information center
http://lpi.oregonstate.edu/mic/minerals/potassium

11. Hypokalemia: Practice Essentials, Background, Pathophysiology
http://emedicine.medscape.com/article/242008-overview